Прича о усамљеним, бајковитим местима за луксузно становање, одмор и забаве некадашњих велепоседничких, војних, трговачких и занатских породица тадашње Аустроугарске Монархије која ће вероватно заувек остати тајна за све нас, упркос својој лепоти и инспиративности, а све због недостатка писаних докумената. Дворци и летњиковци Војводине настајали су током XVIII, XIX и почетком XX века, па су према томе и стилови грађења ових објеката различити и припадају прелазном периоду од барока до класицизма. Богатство градитељског, историјског, културног, економског и туристичког наслеђа, засновано је на разноврсности културних добара, у чему дворци и летњиковци Војводине, као и њихови паркови имају посебно место. Као део културног идентитета народа који су живели на овом простору, дворци и летњиковци су дубоко уткани у историју, културу и традицију Војводине. Иако им историјска збивања у 20. веку нису била наклоњена, нарочито после својинске и друштвене трансформације након Другог Светског Рата, последњих година је порасло интересовање за ове објекте. Богатије државе широм Европе и света придају изузетну пажњу оваквим објектима, као одличном туристичком потенцијалу и издвајају значајна средства за њих. Код нас је ситуација ипак мало другачија. Дворци су предмет интересовања историчара архитектуре и институција које се баве заштитом културних добара. Већ у првим годинама након Другог Светског Рата, стручњаци за заштиту су евидентирали један број ових објеката, али процес није ни до данас окончан. Многи вредни дворци још увек чекају решења о заштити и стицање статуса културног добра. Судбина ових објеката је везана за ревитализацију која подразумева пажљив приступ у одређивању намене, која би обезбедила редовно одржавање. За сваку од ових прелепих грађевина везана је барем једна легенда, која говори мистичном животу племићких породица. У Војводини се налази: 4 (четири) дворца који су проглашени за културна добра од изузетног значаја, 21 (двадесетједан) који је проглашен за културно добро од великог значаја, 3 (три) која су значајна културна добра и преко 20 (двадесет) који су само евидентирана културна добра.
Медији о дворцима...