Руски двор, Шид

Зграда међу Шиђанима познатија као Руски двор, је уствари летња владичанска резиденција, а прва намена му је била управна зграда за имање давано на коришћење Крижевачкој епархији од стране Марије Терезије. Зграда је завршена 1780. године. Крижевачка епархија основана је 1777. године, а први крижевачки владика био је Василије Божичковић. Од 1920. године па све до 2002. године у њему је био манастир сестара Василијанки, а у послератним годинама сиротиште и интернат. Почетком треће деценије XX века ту је основан самостан гркокатоличких редовница (Русина), док је за време Другог светског рата у згради била смештена партизанска болница. После рата се у згради „Руског двора“ налазила музичка школа, док је данас то поново самостан гркокатоличких редовница. Објекат је саграђену стилу барока са димензијама фасаде 42x17 метара и површином од 700 метара квадратних. У оквиру правоугаоне једноспратне грађевине типичне за другу половину XVIII века, пројектована је црква смештена у јужном тракту. Скромно обрађено зидно платно рашчлањено је кордонским венцем, плитким пиластрима и профилацијом која наглашава главни улаз. Поред стрмог четвороводног крова, посебан акценат композицији даје богатије обликовани забат над улазом у цркву и барокни звоник, указујући својом издвојеношћу на намену овог дела зграде. Таван је висок 7 метара, а испод зграде се налазе три велика подрума. У подрумима се планира отварање луткарског поyоришта за децу. У приземљу зграде се налази етнографски музеј, а у двору се могу наћи књиге старе и преко 250 година. Зграда се од пре неколико година налази под заштитом државе и представља споменик културе од великог значаја.