Сувача, Кикинда

Кикиндска сувача је једна од две преостале у целој Панонији, па је 1951. године стављена под заштиту Државе, а 1990. године проглашена за непокретно културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. Сувача у Кикинди је етнографски објекат карактеристицан за Војводину у XИX веку. Саграђена је 1899. године, а са радом је престала 1945. године. Налази се у западном делу града, на углу улица Немањине и Моравске, на катастарској парцели број 8268, чија је површина 728м2. Сувача је суви млин који за млевење житарица користи живи рад. Покретачка снага су коњи, који стављају у функцију уређај за млевење. Најмање је био упрегнут један пар, а највише пет пари коња. Помељари су обично доводили коње, али су се за покретње великог кола суваче коњи могли и изнајмљивати. Пар коња могао је да самеље до 100кг жита за један сат. По предању, укус хлеба од жита самлевеног у сувачи био је одличан и високог квалитета. Поред житарица, у сувачи се млела и паприка, ређе бибер или цимет. Сувача се састоји се из три повезана дела, погонског простора, млинског простора и млинаревог стана. Погонски простор чини одељење са пирамидалним кровом где се налази уређај за покретање млинских каменова. Иако се цео објекат зове сувача, сувача је у суштини део објекта у коме се налази овај уређај. Главни објекат је облика вишестране пирамиде где је смештен најважнији део суваће - велико коло. Распона је око 15м, а висина у центру пирамиде је 8,55м. Кровна конструкција је дрвена, покривена бибер црепом. Ослања се на 14 ниских и 3 здепаста стуба од опеке. Између стубаца простор је ограђен оградом од дрвених летава. На јужној страни, уместо ограде, постављена су врата од дрвених летвица за увођење коња у сувачу. Основа погонског простора је велико коло, обима око 45 м, учвршћено са 12 паока за централну ваљкасту осовину постављену вертикално, која се зове попа. На рубу кола, са 516 дрвених зубаца, системом зупчаника преноси се енергија два пара камења за мељаву. Доњи део попе је окован. Шиљак окова лежи у металном лежишту које се зове паприца, у стабилној каменој подлози. Горњи део попе је сужен у ваљкасти врат. Лежиште му је утврђено између две хоризонталне греде. На једној страни тог лежишта је полуга - језик, учвршћена само на једној страни за хоризонталне греде. Други део језика се лако може подићи и ослободити врат попе помоћу конопа - пајвана. тако се попа заједно са колом, може искренути на слободну страну ради увођења коња у коло. Млински простор је одељење правоугаоне основе са кровом на две воде, нижим од крова суваче. Под је од набијене земље, а зидови од набоја, дебљине 55цм. Уређаји за млински механизам постављени су на хоризонталну дашчану конструкцију коју носе шест вертикалних дрвених стубаца. Они су издигнути од пода просторије за 1,6м. У горњем делу просторије налазе се два пара камења за мељаву. Смештени су у дрвене оборе на металним осовинама вретена. Изнад камења су дрвени кошеви у које се сипају житарице. У доњем нивоу млинарског простора су два сандука са променљивим ситима кроз које се сеје брашно различите финоће, гриз и мекиње. Млинарев стан чине три просторије: соба, кухиња и остава. Соба се налази уз сам млинарски простор и са њим чини целину. Све просторије су повезане међусобно, осим оставе у коју се улази из дворишта јер је накнадно дозидана. Млинарски простор и соба су под истим, двосливним кровом који је покривен бибер црепом. Остале просторије, које су под једносливним кровом и без таванског простора, су накнадно дозидане.

www.kikindskimlin.rs