Stradanja i obnova

Tokom 1588. godine u turskom popisu se navodi manastirsko imanje i čini se da ono nije bilo malo. Možda je i zato tokom 1566. godine određena otkupna cena od čak 6000 aspri (akči). Međutim, manastiru nije bio suđen miran život tako da je nedugo potom spaljen (verovatno od Turaka) i odmah zatim raseljen. Od tada je ovaj manastir napušten, ali (čini se 1679. godine) patrijarh Arsenije Čarnojević dozvoljava monasima manastira Rače da se nasele u Malu Remetu. U to vreme manastir je bio u potpunim razvalinama pa su ga monasi iz Rače obnovili. Možda od tog događaja i potiče priča da je kralj Dragutin Malu Remetu poklonio ovim monasima. Od tada se Mala Remeta vodi kao metoh Beočinskog manastira. Iz toga vremena potiče i manastirski pečat. Nema sumnje da su račanski monasi obnovili Malu Remetu, ali kakve su prirode bili građevinski radovi koje su oni obavili teško je reći, ali verovatno ne posebno veliki jer se tek od 1739. godine počinje graditi crkva uz pomoć Stanka Milinkovića iz sela Šuljma. Da je i tada Mala Remeta bila metoh manastira Beočin vidi se iz ugovora sa zidarima gde je navedeno da se nova crkva nalazi na "gruntu manastira Beočina, zvano Remetsko". Manastir je u to vreme veoma siromašan pa se tako u vizitaciji iz 1753. godine navodi da ima samo 6 prnjavoraca, kačaru od drvenih stubova prekrivenu šašom, ambar od dasaka pokriven trskom, itd. Crkva je sazidana od kamena i cigle, ali dugo vremena nije ni okrečena, a ni osvežena. Verovatno zbog nedostatka sredstava jer je manastir veoma siromašan. To je bio i 1753. godine kada je od imanja imao samo jednu baštu, zatim "2 vinograda u nima 17 motika; šliva drva oko monastira oko 600; jedna livada na gradini v nej 30 kosa, druga bliz monastira 12 kosa, tretja u Zečaju 2 kose, četvrta u Grabivcu 3 kose; jedan gaj više manastira zabranen; jedan majdan bliz monastira". Tek 1760. godine mitropolit Pavle Nenadović je osvetio manastirsku crkvu pa je za pretpostaviti da je te godine ona bila u potpunosti dovršena. Crkva ima krstoobraznu osnovu u tradicionalnom vizantijsko-srpskom stilu. Kube direktno izrasta iz krova i sužava se ka vrhu pa to predstavlja jedinstven slučaj među fruškogorskim manastirima. Na njemu je ukupno devet polukružnih dvojnih prozora. Zidovi crkve su od tesanog kamena sivoplave boje sa širokim spojnicama što nije najveštije izvedeno, ali ipak daje veoma lep rustičan i pomalo grub izgled. Manastir se od tada veoma malo promenio (bilo je nešto građevinskih radova 1909/10. godine) i ukoliko želite da osetite, makar i prividno, dah prohujalog vremena možete ga osetiti upravo tu pored ove lepe crkvice. Tišina i zelenilo kojim je okružen može da dočara bar deo one atmosfere kojom je bio nadahnut njen graditelj. Manastirski konak je podignut kao posebna zgrada (jedno krilo) uz manastir i datira iz 1758. godine, a izgrađen je zahvaljujući novčanom prilogu Jovana Jovanovića, oficira petrovaradinske regimente. Nekada je manastir imao konake sa dve strane crkvice (severne i južne), ali prilikom obnove 1896. godine obnovljeno je samo jedno. Danas je konak lepa, velika, spratna i u belo obojena zgrada. Sama unutrašnjost crkve ima jedno pomalo čudno rešenje budući da pregradni zid u potpunosti deli srednji deo crkve od priprate pa to dobrim delom umanjuje vidljivost. Sama unutrašnjost crkve je dosta prostrana mada se to, gledajući samo spolja, ne bi moglo reći. Na unutrašnjem zidu u priprati nalazi se i ploča na kojoj piše da je ona tokom 1879. godine prekrivena belim limom umesto dotadašnje šindre. Možda je to i propust, jer se time umnogome umanjio njen rustičan izgled.

Vredne ikone

Crkvu je iznutra oslikao veoma prosečan slikar Kosta Vanđelović (1909-10), tako da njegovi prikazi Hrista, svetitelja, sv. Sava se odriče krune, knez Lazar (severna pevnica), car Uroš (južna pevnica) nemaju neku posebnu vrednost, mada nisu neinteresantni za prosečnog posmatrača. Mnoštvo detalja na njima i te kako može da održi Vašu pažnju. Mnogo je vredniji ikonostas. Rezbarski rad (rad nekog majstora Petra) nije nešto što će Vam izazvati posebno divljenje jer je rezbarija veoma skromna. Sam ikonostas se sastoji iz ukupno pet zona (četiri reda ikona i luneta) sa ukupno 53 ikone - rad više majstora. U prvoj zoni nalaze se prestone ikone Pokrova Bogorodičinog, Bogorodice, Spasitelja i Jovana Krstitelja. Sigurno je da je prestone ikone uradio Janko Halkozović (potpisan na prestonoj ikoni Isusa Hrista). U vreme dok je radio u manastiru Mala Remeta on je iza sebe već imao urađen ikonostas kapele manastira u Rakovcu. Upravo četiri prestone ikone jesu ono na šta treba obratiti pažnju jer su urađene u mekim, lakim i razigranim bojama što je pouzdan znak uticaja italo kritskog slikarstva. U sledeće tri zone nalaze se ikone koje prikazuju Velike praznike, Apostole i Proroke. U luneti se nalaze tri ikone (jedna na krstu) i ne zna se ko bi mogao biti njihov autor. Ikone koje su urađene na carskim dverima (Blagovesti), svetitelji na bočnim dverima i medaljonima iznad dveri jesu rad Koste Vanđelovića, ali bez neke posebne vrednosti. Ipak, ikonostas je vredan za videti zbog nekog posebnog daha koji iz njega proističe i uklapa se u atmosferu crkve. Danas manastir poseduje i komadić mošti svetog Đorđa Kratovca. O njima postoji veoma interesantna priča koja je najskorijeg datuma. Pre petnaestak godina u manastirskoj crkvi menjane su celivaonice i u jednoj od njih, negde ispod dasaka, bile su sakrivene ove mošti.

Primer tradicionalne arhitekture

Ono što je karakteristično za manastirsku crkvu i na šta treba obratiti posebnu pažnju jeste skoro potpuno odsustvo baroknih uticaja. Upravo to i jeste vrednost ove crkvice i baš zato ona predstavlja čist primer tradicionalne arhitekture iz krajeva južno od Dunava i Save. Sama crkvica nikada nije imala zvonik, a monahinje su zvonile zvonom koje je bilo pričvršćeno na veliko stablo lipe. Danas je odmah uz manastir na nekoliko drvenih stubova prekrivenih limenim krovom pričvršćeno zvono. Na samom ulazu u manastirski kompleks (sa desne strane) nalazi se mala kapelica Svetog Ilije, koju su monahinje sagradile pre desetak godina. Još i sada se oseća lep miris novog drveta od kojeg je sagrađen ikonostas. Kapelica je u potpunosti prekrivena freskama. Slava manastira Mala Remeta je Pokrov Presvete Bogorodice - 14. (1.) oktobra. Mitropolit gornjokarlovački (1744-49) i Beogradsko - Karlovački (1749-68). Sagradio je veliku Sabornu crkvu u Sr. Karlovcima i iz osnova obnovio i ukrasio manastir Grgeteg.

(oko 1730-1794), slikar; rođen u Makedoniji, živeo u N. Sadu (gde se prvi put pominje 1748) gde je i umro. Wegov rad obeležava prelaznu etapu ka potpunom prihvatanju baroknih shvatanja u srpskom slikarstvu. Radio ikonostase u Maloj Remeti, slike na zidu u crkvi manastira Beočin i dr. Srbin iz Kratova, po zanatu kujundžija. Odbio da pređe u islam, pa su ga Turci spalili u Sofiji u 18. godini života. Obeležava se 24. (11.) februara.