Monastery Bešenovo

Манастир Бешеново са црквом посвећеном св. Арханђелима основао је према предању краљ Драгутин, али се најчешће као најстарији помен наводи 1467. када је, према изгубљеном натпису на зиду, црква живописана. Манастир је поуздано забележен у свим турским пописима почевши од 1545. до 1548. Када је манастир Витовница код Пожаревца страдао од Турака, калуђери овог манастира су са највреднијим литургијским предметима пребегли у манастир Бешеново. Међу литургијским предметима било је четверојеванђеље које је 1557. године оковао Кондо Вук, као и сребрна чаша из 1662. године, дело кујунџије Луке (ове драгоцености се чувају у Музеју СПЦ у Београду). Иако преправљана у XИX и почетком XX века црква манастира Бешенова задржала је у основи свој првобитни облик једнобродне грађевине рашког типа све до другог светског рата када је разорена. Тространи облик манастирски конаци добили су између 1730. и 1771. године. Подаци о иконама са иконостаса који се помиње у Опису из 1753. године, као и о иконама са иконостаса из друге половине XВИИИ века непотпуни су и недовољно обрађени. Сликарски радови у манастирској капели, радови Кузмана Коларића из 1783. године уништени су заједно са црквом. Трећи по реду иконостас сликао је Стеван Алексић 1906-09. године, као и зидне слике на своду и зидовима и историјску композицију Спаљивање св. Саве. Делови овог иконостаса сачувани су у Музеју Срема у Сремској Митровици. Током Другог светског рата манастир је уништаван од стране усташа, да би био бомбардован 1944. године. Сачувани су само делови иконостаса. Пошто је Бешеново до те мере страдало у овом рату, деценијама после није обнављано.

(1876-1923), сликар, унук Николе Алексића; рођен у Араду, завршио Академију у Минхену, отворио сликарску радионицу у Араду, касније се преселио код брата у Модош (данас Јаша Томић). У многим црквама, посебно у Банату израдио бројне зидне слике и иконостасе (Модош, Бешеново, Преображенска црква у Панчеву итд.). У основи реалист, са извесним остацима романтичарских схватања, користио се и поукама импресионизма.