this.speed=500;this.fadeSpeed=500;this.topNav='no';this.overlayNav='yes';this.dropShadow='no';this.captions='no';this.border=0;this.copyright='no';this.IPTCinfo='no';this.delayTimer='yes';this.delayTime=6500;
Манастир Раковац
   Манастир Раковац  

   У првим деценијама XVIII века у манастиру је постојао веома активан преписивачки центар. Ту је преписан Душанов законик, а 1714. је довршен чувени раковачки рукописни "Србљак" у којем су сабране све похвалне песме Србима владарима - светитељима.

Као и код других фрушкогорских манастира настанак манастира Раковац је, макар и посредно, везан за сремске Бранковиће. По предању изградио га је војвода Рака Милошевић, коморник деспота Јована Бранковића (1499-1502), па је по њему и добио име. Међутим, мало је тога што може да потврди ову причу о његовом ктитору или макар време када је саграђен. Нема сумње да је манастир веома стар о чему сведочи и запис урезан на зиду припрате из 1533. године, па се из тога претпоставља да је црква зидана у то време. По неким подацима Турци су манастир 1541. године попалили. Шта се после тога догађало остаје тајна, али се чини да је манастир и даље био активан јер се он у неким турским списима спомиње 1546. године као манастир Врачеви на подручју мезре Раковца.

Преписивачки центар

Ко је обновио манастир након турског уништења такође је тајна мада постоје претпоставке да су то учинили неки монаси који су са југа бежали испред турске навале. Делатност новопридошлих монаха се није зауставила само на поправкама. Будући да су са собом донели своје књиге, своју образованост, то су новопридошли монаси почели и са другим делатностима. Тако је манастир Раковац убрзо постао преписивачки центар. Како је за такав рад потребно доста трошкова и других услова стиче се утисак да је манастир материјално добро стајао. Тај културни полет манастира за кратко је прекинут 1678. и 1682. године када су га Турци поново попалили, али већ 1692. године манастир се поново обнавља и наставља својим животом, а што се види и из тога да манастир у 1702. години има власништво над 50 јутара обрадивог земљишта и 100 јутара шуме.

Чини се да су то биле најплодније године манастира, а то се види по много чему. Извршен је препис Душановог законика, донето је доста књига из Русије, старе књиге се кориче (године 1724 архимандрит Атанасије је украсио један Псалтир), поправљају се итд. Управо 1714. године довршен је и познати раковачки рукописни "Србљак" написан од стране монаха Максима. Он у себи садржи сабране све похвалне песме Србима владарима - светитељима. Управо из тог, за манастир Раковац толико плодоносног, XVIII века потичу његови најпознатији монаси: Севастијан (епископ будимски 1662.), архијереји Вићентије Јовановић, Павле Ненадовић, Данило Јакшић, Синесије Живановић, Мојсије Путник, Јосиф Шакабента, Пантелејмон Живковић и Георгије Хранислав (сви из XVIII и почетка XIX века)*. За све то време радило се доста и на поправци манастира. Током 1718. године обнова је завршена и цркву је осветио Никанор Димитријевић. Како је манастир тада (барем оријентационо) изгледао види се из бакрореза бечког мајстора Т. Месмера под називом Христос Евхаристија. Сматра се да је ово најстарија графичка представа једног манастира са подручја Карловачке митрополије. Како је ликовна представа манастира више у функцији илустрације саме гравире него што јој је задатак да га верно прикаже, то се њој (гравири манастира) мора са резервом прићи. То се нарочито односи на онај део где су (веома произвољно) приказани конаци са полукружним улазом на јужној страни. Стога је много вернији и значајнији бакрорез који је урадио Христофор Жефаровић на којем је обрађено житије светих врачева Кузмана и Дамјана, али је ту илустрован и манастир Раковац са најближом оклином. Овај бакрорез је урађен 1743. године (само две године након Месмеровог), а по поруџбини Павла Ненадовића. Уметник је уз манастир приказао дочек патријарха Шакабенте. Године 1751. сазидана је и капелица на манастирском гробљу углавном прилогом монаха и пострижника Хаџи Јоаникија. То је скромна једнобродна црквица са три прозорска отвора, улазним вратима на јужној страни и криптом испод припрате и наоса. Зидана је од тесаних квадара. Године 1753. призиђује митрополит Вићентије Јовановић (?) висок звоник квадратног пресека са засвођеном криптом испод приземља и малом капелом (посвећеном св. Николи) на првом спрату. 1763. године опет се обнавља целокупни манастир. Оно што је посебно карактеристично за Раковац јесте да је он уз Крушедол и Велику Ремету, један од првих манастира на Фрушкој гори на којем је изглед цркве усклађиван са изгледом барокног звоника. Зграде манастирских конака су са три стране окруживале цркву док је четврту (источну) страну штитио високи заштитни зид. Тај коначни (тространи) облик конака је завршен 1771. године. Вероватно је да су такви (стални) радови исцрпли средства којима је манастир располагао, па су монаси изгледа живели у тешким материјалним условима. Стога не изненађује да су доста путовали тражећи прилоге. Тако се зна да су јеромонаси Василије и Прокопије купили прилоге у карансебешкој и будимској епархији. Баш током 1753. године примећено је да неки од монаха немају потребне одеће па им је наређено да је набаве. У то време у манастиру живи 22 монаха, 3 ђака, 9 слугу и 24 прњавораца.

Уништено благо

Од најстаријих фресака у манастиру је остало веома мало трагова и оне се могу данас видети (фрагментарно) у калоти и тамбуру кубета као и на два ступца. Још током рестаурације 1763. године скоро све старе фреске су уништене и данас испод опалог малтера могу да се виде само њихови остаци. Претпоставља се да су старе фреске сликане током XVI века или почетком XVII, а још до 1900. године постојало их је још неколико очуваних, али приликом поправке 1900. године оне су биле уништене до краја (!). Једино се успео сачувати у потпуности лик Христа Пантократора у кубету, сцена небеске литургије (испод) и стојеће фигуре пророка у тамбуру кубета. Но, све су веома оштећене тако да се сада могу назрети само фрагменти. Ипак, за најзначајнији сликарски рад манастира Раковац сматрају се фреске (девет великих композиција) насликане у трпезарији, које је током 1768. године израдио Амвросије Јанковић. Рађене су у стилу барока, али са пуно религиозног осећаја и познавања наше старе иконографије. На жалост, свих девет слика је током рата уништено. На сву срећу, остале су фотографије на којима се могу данас видети. Манастирска црква је током 1761. године добила нови иконостас који започет од стране Васе Остојића, зографа и молера из Сремских Карловаца. Једнобродна гробљанска капела, посвећена Богородици, саграђена 1751. године чува иконостас који су сликали Јанко Халкозовић и Васа Остојић. Временом, манастир је све више губио на ономе свом првобитном значају. У вези са тим и материјално стање у њему се све више погоршавало тако да половином XIX века он се од свих фрушкогорских манастира (уз Велику Ремету) сматра најсиромашнијим. Манастир је тешко страдао у II светском рату, а многе културно-историјске и уметничке вредности неповратно су пропале. Прва послератна литургија је служена у цркви манастира Раковац 14. јула 1975. године. Данас је манастир Раковац, попут још неколико манастира, тежак болесник. Конаци су срушени и изузев једног његовог крила, тек делимично поправљеног, од других постоје само рушевине. Последњих година ради се на обнови манастира и археолошким испитивањима цркве чија је реконструкција изведена 1958/59. године. Црква има веома леп изрезбарен иконостас недавно постављен, али на њему још нема икона. Започета је градња звоника, али стигло се тек до првог спрата. Слава манастира Раковац је Св. муч. и бесребр. Козма и Дамјан - 14. (1.) јул и Св. Козма и Дамјан - Врачеви - 14. (1.) новембар.

* Вићентије Јовановић, митрополит београдско-карловачки (1731-37); Павле Ненадовић, митрополит горњокарловачки (1744-49) и београдско-карловачки (1749-68); Данило Јакшић, епископ горњокарловачки (1751-71); Мојсије Путник, епископ бачки (1757-74); Јосиф Шакабента, епископ бачки (1783-86); Георгије Хранислав, епископ бачки (1839-43).

Манастир је отворен за посетиоце!


© 2007-2017 Србија
Почетна | Дворци | Манастири | Ветрењаче | О нама | Контакт | Везе | Рекламе | Е-дописнице