this.speed=500;this.fadeSpeed=500;this.topNav='no';this.overlayNav='yes';this.dropShadow='no';this.captions='no';this.border=0;this.copyright='no';this.IPTCinfo='no';this.delayTimer='yes';this.delayTime=6500;
Манастир Бођани
   Манастир Бођани  

   Манастир Бођани се налази у Бачкој, у општини Бач, између села Вајска и Бођани. Основан је 1478 године, у тадашњој Угарској, за време владе краља Матије Корвина. Његов наследник је везан за занимљиву легенду. Наиме, неки трговац из Далмације, по имену Богдан, пролазио је овим крајевима ради трговине и оболевши изненада од очију, застаде, да се на месту где се данас налази манастир, одмори. Ту је био извор са врло добром водом, те се Богдан на њему уми, помоли се Богородицу и заветова да ће , ако се овом водом исцели , на том месту подићи цркву посвећену Богородици. Како му се здравље повратило , он изврши свој завет и уз помоћ српског кнеза Димитрија Јакшића, који му је исходио присмено одобрење од краља Матије, сагради храм Ваведење Богородице. Сазидао је и манастирке келије и купио грунт за исхрану монаха, те манастир оживео, а по ктитору Богдану добио име Бођани. Први игуман манастира је био јеромонах Хиканоп, пострижник манастира  Ресава, а братија манастира су били јеромонаси Никодим, Филотеј, Герасим и Теофиакт, јерођакон Герман и моаси Елевтерије а Аксентије. У књизи „Споненичко наслеђе Србије“ у издању Завода за заштиту споменика културе Србије је , између осталог , записано: … У својој дугој историји манастир је више пута рушен и обнављан. После обнове с краја 17.века постаје седиште бачке епископије. Данашња манастирска црква, посвећена Бабедењу Богородице, саграђена је 1722, трудом Михаила Темишварлије. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и плитким пебничким просторима које надвисују барокни фронтони са валутама. Засведена је полуобличастим сводом, са масивним кубетом на четири слободна ступца. Високи барокни звоник дозидан је 1755-1756 године, кад су надзидани и зидови забата. Живопис из 1737 године. је највећим делом сачуван  и рад  је Христофора Жефаровића. који је у традиционалну византиску уметност увео нове идеје западне цивилизације , чиме је започео барокизацију српског сликарства 18. века . Иконстасна преграда , са мноштвом елемената надолазећег барока, заједничко је дело руских сликара , са Јовом Василијевичем на челу, и домаћих иконописаца, од којих се издваја Василије Остојић. Свој коначни изглед комплекс манастира Бођани  је добио у  период од 1786. до 1810 године , када су обновљени изгорели манастриски конаци. Запис у Летопису из 1827 године . И запис Љ. Стојановића говоре да су Турци , када су покорили Мађарску 1526. године, опустошили и разорили многе цркве и манастире , међу којима и манастир Бођани. Калуђери су касније обновили цркву и од тадашњи турских власти измолили за манастир грунт који су и раније држали , и слободу . Ово  је било за време игумана  Василија Пожаревљанина, који је то записао својом руком 1579 године  а ово преписао из старих протоклоа  Мојсија Петровића , бивши житељ шаначки  и игуман манастира Бођани. Северно од главног улаза у манастирски комплекс налази се , у само здању, бодица са студенцем, на коме се, према предању, исцелио од очних болести , оснивач манастира  Бођани . Изнад водице је саграђена капела посвећена Св. Петки а као ктитор капеле у записима се помиње  Стефан Плавшић , житељ вуковарски, док је слике у капели,  од  којих је до данас остала само  Жртва Аврамова, урађена средином 19. века Михаил Штанц.

Манастир је отворен за посетиоце!

© 2007-2017 Србија
Почетна | Дворци | Манастири | Ветрењаче | О нама | Контакт | Везе | Рекламе | Е-дописнице