Летњиковац је крајем XIX века изградио велепоседник Вендл Мор, као породичну кућу за одмор. Након Првог светског рата и Аграрне реформе Вендл Мор одлучује да напусти Сонту, а летњиковац и поседе продаје Балинту Фернбаху. Балинт Фернбах је имао поседе у Апатину и био власник пустаре Дебељача. Летњиковац је приземни објекат, смештен у пространом парку где се јасно препознаје идеја власника, не претенциозна и складна породична вила за одмор и становање. Парковско окружење и не посредни контакт са природом који се остварује преко централно постављених степеница којима се долази у пространу истурену терасу у портику, доприноси утиску. Логично постављени прозори, компактна, скоро квадратна основа и једноставно решено кровиште, указују да је архитектонска идеја летњиковца или пољске виле доведена до типског обрасца. Породица Фернбах је имала значајне индустриске објекте и велике комплексе земље у Бачкој, Банату и околини Сегедина и Мађарској крајем XIX и почетком XX века. Породица Фернбах и то браћа Јожеф, Јанош, Балинт, Антал и Карољ су имали више двораца у Војводини. Јожеф Фернбах је имао дворац у околини Апатина који су касније од њега откупили Дунђерски. Балинт је имао летњиковац у Сонти и на Криваји. Антал је имао дворац у Темерину. Карољ је био власник спахилука и дворца у Алекси Шантићу, познатијег као Баба Пуста. Карољ је био велики бач-бодрошки жупан.

Данас летњиковац користи администрација пољопривредног добра "Мали Борац" и налази се у веома добром стању, а парк се уредно одржава. Летњиковац је евидентиран као културно добро под називом "Вендлов дворац са економским двориштем".

Летњиковац није отворен за посетиоце!