this.speed=500;this.fadeSpeed=500;this.topNav='no';this.overlayNav='yes';this.dropShadow='no';this.captions='no';this.border=0;this.copyright='no';this.IPTCinfo='no';this.delayTimer='yes';this.delayTime=6500;
Ћирилица | Latinica
Dvorac, Melenci
   Dvorac Melenci  




   Бибићева кућа се налази у центру села, на углу улица Боре Микина и Максима Горког, у близини пространог парка са тргом, који је добио име по Павлу Бибићу, најзначајнијем члану породице Бибић. Својим положајем, архитектуром и историјским значајем, Бибићева кућа заузима посебно место у урбанистичко – амбијенталној целини села Меленци. Недавно је покренут поступак утврђивања ове куће за споменик културе.kuca-bibic-spolja
Подигнута је 1896. године у стилу академизма са елементима неоренесансе, као приземна угаона грађевина основе у облику ћириличног слова „Г“. Прочелје је окренуто ка истоку према парку, односно на регулациону линију Улице Боре Микина. Прочеље је симетрично компоновано са два истакнута угаона ризалита који су уоквирени рустично обрађеним имитацијама камених квадера, а завршавају се тимпаноном и трапезастим кровом. У средишњој зони се налази пет прозорских отвора, а на ризалитима по два. Декоративна малтерска пластика на фасади је концентрисана око отвора у виду профилисаних прозорских оквира и фронтона који су у средишњем делу троугаони, а на ризалитима сегментни. Сокл је наглашен у малтеру, а поткровни венац је изражене профилације.

Кров је двоводни, стрм и покривен старим „бибер“ црепом. Првобитно је био покривен керамичким црепом у више нијанси зелене боје, произведеним у фабрици „Жолнаи“ из Печуја. Данас је остао делимично сачуван само на трапезастом крову изнад ризалита. Изнад угаоних ризалита је четвороводни кров у облику зарубљене пирамиде, покривен зеленим бибер црепом на чијем се врху налазе лимени шилјци.vrata-prozor
Бибићева кућа представлја пример богатије грађанске куће подигнуте крајем 19. века у Меленцима. Просторна организација, техничка опремлјеност и примењени материјали у ентеријеру, који су у већој мери очувани до данас, сведоче о потребама и начину становања имућнијег грађанског слоја становника Меленаца с краја 19. и почетка 20. века.

Бибићева кућа, од када је саграђена па до данас, није дограђивана и преправљана, тако да је њен основни просторни склоп остао сачуван као и карактеристике стила у којем је грађена. Од када је саграђена па све до средине 20. века, кућа је имала стамбену намену и у њој су живели наследници Паје Бибића, племића од Јенополја (1843-1918). После тога прелази у друштвену својину, када јој се мења и сама намена. Иако се кућа користила као забавиште, дом пензионера и место окупљања чланова разних удружења, што је и данас случај, она није изгубила своју историјско архитектонску вредност.

Унутрашњост Бибићеве куће је, и поред данашњег запуштеног изгледа, репрезентативна, опремљена свим потребним стварима примењене и декоративне уметности које су сведочиле о луксузном и удобном начину живота у њој. У ентеријеру су остале сачуване каљава и једна зидана пећ док су остале пећи које су загревале и друге салонске просторије, нестале. По зидовима салона сачувани су остаци декоративних тапета, а подови су патосани паркетом и бродским подом. Ходник је прекривен шестоугаоним, вишебојним, каменим плочицама. Репрезентативне просторије у којима су највећи део дана проводили чланови породице Бибић, окренуте су ка улицама. Користиле су се за пријем гостију, одмор и разоноду, спавање и боравак деце. Три помоћне мање собе које су такође служиле потребама породице, смештене су ка дворишној страни главног крила. Подна облога је од камених плоча у предсобљу, док су у собама паркет и патос. Столарија у кући је такође сачувала аутентичан изглед. hol
Hodnik
packe
Pećke
tapete
Тапете


Имање око куће је било знатно веће, али се након Другог светског рата испарцелисало на више делова. Заједно са кућом саграђене су и помоћне просторије у дворишту, али су после Другог светског рата порушене, да би се на њиховом месту саградило забавиште.

Завод за заштиту споменика културе Зрењанин је урадио конзерваторско-рестаураторски пројекат за обнову Бибићеве куће 2010. године.

ПОРОДИЦА БИБИЋ



Кућу је саградио Паја Бибић племић од Јенопоља (1843-1918), син Николе Бибића, оснивач многих културних и општекорисних друштава. Основао је Меленачку читаоницу, значајну културно-просветну установу те врсте у околини, Црквено певачко друштво "Коло“, Ватрогасно друштво, Меленачку библиотеку итд.

Племићка диплома издата је прво Павлу Бибићу (Меленци, 1790-1869) са предиктом од Јенопоља, за сва његова признања и заслуге 1866. године, уздигла га је заједно са потомцима у ред племства Аустријске царевине. Поред Павла Бибића значајније личности из ове фамилије су и његови синови Никола Бибић пл. од Јенопоља (1820-1879) и Димитрије Бибић племић од Јенопоља (1826-1899).bibic-slika



Весна Мајсторовић, историчар уметности
www.ilovezrenjanin.com

Дворац није отворен за посетиоце!

© 2007-2017 Serbia
Home | Castle | Monasteries | Windmill | About us | Links | Banners | Contact | E-postcards