this.speed=500;this.fadeSpeed=500;this.topNav='no';this.overlayNav='yes';this.dropShadow='no';this.captions='no';this.border=0;this.copyright='no';this.IPTCinfo='no';this.delayTimer='yes';this.delayTime=6500;
|
|
Ћирилица |
English |
Dvorac Maldegem, Novi Kneževac
|
Dvorac "Maldegem" |
Novi Kneževac |
Dvorac Maldegem je izgrađen 1910. godine za grofovsku porodicu Maldegem po kojima je zgrada i dobila ime.
Plemićka porodica Maldegem je iz Belgije, tačnije iz grada u zapadnoj Flandriji, koji nosi ime kao i porodica,
Maldegem. Porodica Maldegem je doživela najveći uspon u XVI i XVII veku dok je Flandrija još bila deo španske
Kaljevine. Prvi je u tadašnju Tursku Kanjižu stigao grof Artur Maldegem, oficir i doktor prava, ali nije tu i
ostao. On se venčao sa Georginom Bajer, kći Ota Bajera i Albertine, rođene Šulpe iz Turske Kanjiže. Otac Artura
Maldegema je bio vitez Malteškog reda Karlo Maldegem rodom iz Minstera i bio je učesnik u Napoleonovim
ratovima. Kao Napoleonov paž, morao je da Parižanima donese vest o porazu na Vaterlou 18. juna 1815. godine.
Grof Artur Maldegem je rođen 1835. godine u Niderštocingenu u Nemačkoj. Nakon venčanja sa Georginom Bajer,
živeo je u Požunu današnjoj Bratislavi. U Požunu im se 1869. godine rodio sin jedinac Artur mlađi, koji je
kasnije oženio devojku iz grofovske porodice Bethem, Vilmu, koja mu je rodila četvoro dece. Artur mlađi umire
u 34. godini života i za sobom ostavlja suprugu Vilmu sa četvoro dece i roditelje.
Nakon sinovljeve smrti, majka
Georgina je rešila da se vrati u zavičaj i da tamo sagradi letnjikovac kako bi mogla biti češće sa svojom
rodbinom. Georgina je u Turskoj Kanjiži imala nasleđenih, 1880. jutara zemlje, od od svoje majke Albertine
Šulpe. Počela je izgradnju dvorca 1904. godine, ali nije dočekala njegov završetak izgradnje 1910.godine.
Iako nije bila toliko stara grofica Georgina je umrla 1907. godine. Nakon smrti svekrve Georgine, Vilma Maldegem
je sa svoje četvoro dece, Marojom rođenom 1896.godine, blizancima Karlom i Georginom rođenim 1897. i Albertinom
rođenom 1901. godine, došla Tursku Kanjižu da prati završetak izgradnje dvorca. U Turskoj Kanjiži naišla je na
pomoć rođaka pa je starateljstvo nad decom prepustila Emilu i Beli Talijanu, koji su joj pomagali i oko
završetka dvorca. Od četvoro dece samo je dvoje ostalo da živi u Novom Kneževcu. Albertina zvana Berta, koja će
se kasnije udati za daljeg rođaka svojih staratelja Tibora Talijana, i Karlo koji se po završetku školovanja u
Požunu vratio na svoje imanje. Grof Karlo Maldegem je doktorirao političke nauke, ali nije imao većih ambicija.
Nije bio oženjen, nije se bavio politikom, bio je dobrodušan i blizak svim ljudima, uživao je u lovu, čitanju i
druženju. Nije se posebno ineresovao oko imanja, a imao je proizvodnje povrća, žitarica, gajenje goveda, svinja,
konja i šarana u ribnjaku. Proizvod kojim su se Magdelhem dičio je bila crvena paprika, po kojoj je i danas
Novi Kneževac poznat. Nakon Prvog Svetskog Rata posed mu je smanjen na 713. jutara sa kojim je grof bez
poteškoća dočekao Drugi Svetski Rat. Grof Maldegem je bio izraziti antifašista i pomagao je Srbima i Mađarima
da prežive ratne gladne godine. Iako se dobro znalo na čijoj je strani bio na kraju Drugog Svetskog Rata je bio
zarobljen i stavljen na listu za smrtnu kaznu, ali su ga neki meštani uspeli osloboditi i spasiti streljanja.
Albertina je poginula 7. oktobra 1944. na skeli iza dvorca Talijanovih. Dvorac je opljačkan, a kraj dvorca se na
lomači našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke Maldegemovih. Razvučen je vredan nameštaj, dregocenosti, porcelan,
umetnička dela među kojima su bile i dve Rubensove slike. Sve su to uglavnom uradili isti oni ljudi kojima je grof
pomagao za vreme rata dok nisu imali šta da jedu. Nakon oslobođenja grof je da bi preživeo radio svakojake poslove.
Nosio je vodu, cepao drva, bio ložač, laćao se raznih fizičkih poslova, samo da bi za uzvrat dobio koru hleba.
Grof Karlo Maldegem je 1961. godine odlučio da napusti zemlju i ode u Nemačku kod svojih rođaka. Vratio se pred
smrt nakon osam godina da još jednom vidi svoj voljeni Banat, a umro je 1970. godine u Majnhofenu u Nemačkoj i
sahranjen je u porodičnoj kapeli u Niderštocingenu. Nakon rata u dvorcu je jedno vreme bila bolnica, pa internat
uprava policije i banka.
Danas se u dvorcu nalazi narodna biblioteka "Branislav Nušić" i deo kikindskog Narodnog muzeja, a zgrada je u izuzetno dobrom stnju. Dvorac je kulturno dobro od velikog značaja.
Dvorac je otvoren za posetioce!
|
| |